Открића

ЕКСКЛУЗИВНО: СПЕКТАКУЛАРНИ НАЛАЗ АРХЕОЛОГА У БЛИЗИНИ БЕОГРАДА
Пред капијама неолитског града
У селу Стублине код Обреновца, четрдесетак километара југозападно од престонице, откривено је велико насеље старо 6.000 година. Геомагнетна снимања омогућавају нам да видимо преко сто кућа, улице и тргове, одбрамбене ровове, као и мноштво мањих насеља у пречнику од петнаестак километара. Прошле године истражена је само једна од десетак најмањих и најслабије очуваних кућа, а налази су већ изванредни

НР Прес
Фотографије: мр Адам Н. Црнобрња

Вест о изузетном археолошком открићу у близини српске престонице прострујала је почетком фебруара ове године кроз све штампане и електронске медије у Србији. На налазишту Црквине код Обреновца регистрован је прави и изузетно очуван неолитски град, из периода пре 6.000 година. Идући трагом тих вести долазимо до организатора ових истраживања, Зорана Симића, конзерватора-саветника Завода за заштиту споменика културе града Београда и мр Адама Н. Црнобрње, вишег кустоса и шефа Одељења за археологију Музеја града Београда. Предусретљивошћу ових истраживача београдске прошлости, читаоцима Националне ревије омогућен је увид у ток истраживања и јединствени археолошки материјал који су изнедрила ова ископавања.
Археолошки локалитет Црквине налази се у селу Стублине код Обреновца, око 40 километара југозападно од Београда, у међуречју Саве, Тамнаве и Колубаре. Постављен је на благом узвишењу површине око 16 хектара, са севера и југа омеђеном потоцима који се спајају испод његовог југоисточног краја.
– Још крајем XIX столећа забележена су сећања мештана у којима се помиње постојање старе цркве на том месту, али и остаци разних керамичких предмета и камених алатки који су од вајкада налажени на том простору – каже за Националну ревију Зоран Симић. – Сада већ давне 1967. године др Јован Тодоровић је, у име Музеја града Београда, извршио мања археолошка истраживања којима је утврђено да на Црквинама постоје три неолитска хоризонта становања, од којих најмлађи припада самом крају винчанске културе. Пуне четири деценије овај је локалитет био познат само на основу тада објављеног малог извештаја, и није му поклањана већа пажња, те је најчешће коришћен као саставни део статистика у оквиру више стотина регистрованих винчанских локалитета у Србији. Крајем лета године 2006, Завод за заштиту споменика културе града Београда и Музеј града Београда предузели су мања ископавања ради провере података о постојању средњовековне цркве, као и ради утврђивања карактера већ раније регистрованог касновинчанског насеља. Том приликом, црква није пронађена, али је констатовано да куће из времена позне винчанске културе и нису у тако лошем стању како је то забележено 1967. Сагледавањем читавог локалитета утврђено је да се ради о великом неолитском насељу и одлучено је да се истраживања наставе, пре свега, недеструктивним методама.

46 ФИГУРИНА ИЗ ЦРКВИНА

– Тако су већ прва геомагнетна снимања 2007. године показала да је у питању изузетно добро очуван и јако важан локалитет – надовезује се мр Адам Црнобрња. – На простору од 1,64 хектара уочени су обриси више десетина неолитских кућа постављених у редове, чије су геомагнетне вредности указивале на њихову изузетну очуваност. У касну јесен 2008. године Завод и Музеј започели су прва озбиљнија истраживања. Поред наставка геомагнетних снимања, у потпуности је истражена и једна позновинчанска кућа. Геомагнетна испитивања, којима је за сада обухваћена површина од 3,28 хектара, или тек 20 одсто целог насеља, отворила су капије ”неолитског града”. Укупно је регистровано постојање око 100 кућа, организованих у групе око неизграђених површина које подсећају на тргове, а уочени су и одбрамбени ровови са две стране насеља.
Кућа која је истражена 2008. године, каже Црнобрња, одабрана је због тога што је била једна од десетак најмањих и (на основу геомагнетног снимка) најслабије очуваних. Добијени резултати били су изванредни и донекле јединствени у неолиту на овим просторима.
– У кући површине око 45 квадратних метара откривени су, поред обиља целих и фрагментованих керамичких судова, и делови фиксног ентеријера. Уз остатке две пећи, пронађени су и конструкција жрвња зиданог од глине, са усађеним каменом за млевење житарица, као и велики жртвеник поред кога су стајали обредни хлеб од глине и посуда са изливником. Веома добро очувани остаци куће и њених унутрашњих елемената, сами по себи, изузетан су налаз. Али, пред сам крај истраживања, на измаку расположивих финансијских средстава, светлост дана угледао је и јединствен, до сада незабележен налаз – истиче Црнобрња. – Ради се о композицији од 46 глинених фигурина. Појединачни налази фигурина редовни су на локалитетима из винчанске епохе, али група са овако великим бројем фигурина не. Међутим, она има и још неке специфичности. Све фигурине, осим једне, готово су истоветног облика. Једна, нешто већа и разуђенија, стајала је унутар групе од девет мањих. Поред фигурина пронађено је и 11 минијатурних модела алатки, са рупицом за уметање сламчица као држаља. Свака од фигурина има и рупицу у коју се та сламчица уметала. Да ли се ради о групи предмета везаних за култ, или о ”обичном” комплету за игру, биће предмет расправа и у будућности. Сигурно знамо, пак, да ова композиција указује на транспоновање одређеног система размишљања или веровања, са нивоа заједнице на ниво култне радње или игре.

ПОЧЕЦИ ПРАИСТОРИЈСКОГ УРБАНИЗМА

– Сада знамо да се несумњиво ради о веома важном и јединствено очуваном позновинчанском налазишту, где ће истраживања бити настављена и ове, а надамо се и у низу наредних година – каже Црнобрња. – Поред могућности које ово налазиште пружа у истраживању организације живота у једној кући, у групацији кућа или читавом насељу, то није све. У пречнику од 15-ак километара од Црквина имамо још 10 евидентираних, истина мањих, позновинчанских насеља. Таква ситуација дозвољава и истраживање живота у овом периоду на још вишем нивоу, на нивоу организације шире заједнице, или више заједница. Све то нас упућује на једну мисао, помало јеретичку: да се овде могу тражити и први почеци урбанизације на нашем тлу.
Тренутно се завршава израда елабората неопходног за проглашење Црквина за културно добро, чиме би била започета активна заштита, појашњава Зоран Симић. Због јединствености овог налазишта, биће предложено да оно буде проглашено за културно добро од изузетног значаја, што је највиши ранг законске заштите у Србији.
– Ипак, да би се постигла његова пуна физичка заштита потребно је урадити много више – наставља Симић. – Изнад свега, важно је стварање свести о значају овог локалитета код локалног становништва и о користи које он може да им пружи. Најбоља заштита биће спроведена када будемо били у могућности да поред археолошких истраживања приступимо и конзервацији in situ, то јест чувању пронађеног на самом локалитету, те изради реконструкција неолитских кућа и стварању музеја под отвореним небом, на самом локалитету.

***

Мере заштите
Сам локалитет се налази у приватном поседу више десетина власника, каже Зоран Симић. Угрожен је обрадом земљишта, али је пре неколико година искључен из грађевинског рејона, те на њему није могуће градити.
– Страх од уништавања локалитета свакако постоји. Али, одсуство металних налаза и неатрактивност фрагмената керамике као објеката илегалне трговине антиквитетима унеколико чувају ово налазиште од те злехуде судбине – додаје Симић. – Са друге стране, будући да се први остаци налазе већ на двадесетак сантиметара испод површине, само једна дубоко заорана бразда могла би да уништи десетине објеката овог 6.000 година старог ”града”.

***

Помоћ и брендирање
Све оно што је даље неопходно урадити представља дуг и често мукотрпан процес, упозорава мр Адам Црнобрња. То је оствариво само уз разумевање и помоћ како Града Београда, који засад једини финансијски подржава ова истраживања, тако и Републике Србије и локалне заједнице у Обреновцу.
– На тај начин, поред очувања локалитета, Стублине би биле и адекватно презентоване у домаћој и иностраној јавности. Неолит и винчанска култура, јасно је већ на први поглед, могу да постану један од великих туристичких брендова Србије.